UNESCO

UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization – Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu pri Ujedinjenim Nacijama) osnovan je 16. novembra 1945. godine u Londonu, a počeo sa radom 4. novembra 1946, kada je sporazum o osnivanju potpisalo 20 zemalja. Sedište je u Parizu, a kancelarije za različite oblasti se nalaze po celom svetu. Osnovni cilj je da obezbedi mir i bezbednost u svetu, promovišući saradnju među narodima preko obrazovanja, nauke i kulture, s ciljem univerzalnog poštovanja pravde i uloge zakona u ostvarivanju ljudskih prava i elementarnih sloboda, bez obzira na razlike u rasi, polu, jeziku, religiji ili obrazovanju.

Trenutno ima blizu 200 članica. FRJ je postala članica UNESCO 31. marta 1950. godine, ali je isključena u skladu sa Rezolucijom 47/1 Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija usvojene 22. septembra 1992. Savezna Republika Jugoslavija (danas Srbija i Crna Gora) je primljena u članstvo UNESCO 20. decembra 2000. godine.

UNESCO sačinjavaju 3 tela:

- Generalna Konferencija zemalja članica, vrhovno upravljačko telo koje se sastaje jednom u dve godine. Sledeći princip “jedna država – jedan glas” Generalna Konferencija usvaja organizacioni program i budžet,

- Izvršni Odbor, sastavljen od 58 zemalja članica, sastaje se, takođe, jedanput u dve godine. Deluje kao vrsta administrativnog veća, priprema rad Generalne Konferencije i odgovoran je za sprovođenje njenih odluka,

- Sekretarijat je organizaciono izvršno telo. Bira se na 6 godina i pod rukovodstvom je Generalnog Direktora. Na mestu Generalnog Direktora nalazi se Japanac Koichiro Matsuura, koji je na to mesto izabran 1999. godine.

Trenutno je u UNECO zaposleno oko 2200 ljudi iz 152 zemlje. Finansiranje projekata se obavlja iz sredstava koje obezbeđuju zemlje članice, kao i iz fondova UN (UNDP – UN program za razvoj, i razni drugi fondovi).

Problem voda je jedan od prioriteta UNESCO. Odobrena sredstva za 113 projekata iz sektora gradskih voda iznose preko 2,5 milijarde Eura.

Cilj UNESCO u oblasti voda je prikupljanje sredstava i znanja koja su neophodna za bolje razumevanje globalnog problema snabdevanja i kvaliteta pijaćih voda. Prema predviđanjanjima do 2030. godine će 60 % (ili 5 milijardi) ljudi živeti u urbanim zonama, što će dovesti do enormnog trošenja pijaćih voda, a to će, opet, neminovno izvazvati eksploataciju voda sa mnogo većih dubina i rastojanja od gradova što izaziva ogromno povećanje troškova. Da bi se izbegla kriza sa nedostatkom pijaćih voda moraće doći do promena u upravljanju i korišćenju voda, koja bi vodila podeli postojećih resursa u skladu sa održivim razvojem. Potreba da se što više ljudi uključi u integralni pristup vodama postepeno se razvijala kao rezultat brojnih konferencija i samita koji su se bavili problemima voda, a za najznačajniji dokument se smatra Agenda 21, gde je naglašena potreba da se problem svetskih pitkih voda rešava integralnim pristupom.

Trenutno ne postoji sistem koji bi dao sistematizovanu, kontinuiranu, integralnu i razumljivu globalnu sliku pitkih voda i upravljanja njima. Iz tog razloga, za potrebe praćenja stanja osnovan je WWAP (Word Water Assessment Program – Svetski program za procenu situacije u vezi voda). Svoje izveštaje WWAP daje u WWDR (Word Water Development Report) koji je periodični izveštaj u kojem se prikazuje slika stanja svetskih pijaćih voda sa ciljem da se ljudi koji se bave ovom oblašću što potpunije informišu. Srž ovih izveštaja čine programi koji uključuju:

- izradu baze podataka uz pomoć informacionih tehnologija,

- interpretaciju podataka,

- uporednu analizu trendova,

- saopštavanje podataka,

- razvoj metodologija i modeliranja.

WWAP je centar za sve postojeće UN inicijative u oblasti procene stanja pijaćih voda.

Jedan od UNESCO programa je i International Hidrological Program (IHP) koji je fokusiran na sve moguće aspekte hidrologije. Ovaj program je nastao zato što su naučni krugovi i vlade pojedinih zemalja shvatili da su vodeni resursi veoma često limitirajući faktor razvoja u mnogim regionima, tako da je bilo neophodno koordinirati, na međunarodnom nivou, naučni program koji bi bio fokusiran na problemu pijaćih voda. Trenutno je u toku VI faza plana (IHP-VI) čije je trajanje predviđeno od 2002. do 2007. godine i baziran je na osnovnom principu da je pitka voda neophodna za održivi razvoj i da osim svoje geofizičke, hemijske i biološke funkcije u hidrogeološkom lancu, ima i društvenu i ekonomsku vrednost, kao i nemerljiv značaj sa aspekta očuvanja životne sredine. Istraživanja u okviru VI faze trebalo bi da obuhvate: površinske i podzemne vode, pitke i slane vode, globalni raspored i nivo voda, kvantitativan i kvalitativan sastav voda, vodene ekosisteme, uticaj vode na razvoj civilizacija i dr.

Pitanje voda je na sajtu UNESCO prezentiran preko “Water portal” čija je svrha da poveća pristup informacijama o pijaćoj vodi na internetu. Sajt sadrži brojne linkove za razne UNESCO programe u vezi voda, a takođe i linkove websajtova organizacija koje se bave vodom bilo da su NVO ili vladina tela, kao i linkove koji su vezani za razne događaje u vezi voda. Takođe, na ovom sajtu, svi zainteresovani mogu da objavljuju svoje članke u vezi pijaćih voda, kao i da šalju linkove i bilo koju drugu vrstu informacija koje imaju veze sa vodama, a sa posebnim akcentom na pijaće vode.

ICPDR

29. juna 1994. godine potpisana je Konvencija između Evropske Unije i 13 zemalja koje pripadaju Dunavskom slivu o zaštiti Dunava (Danube River Protection Convention – DRPC). 22. oktobra 1998. osnovana je Međunarodna komisija za zaštitu Dunava (International Commission for the protection of the Danube River - ICPDR). Sedište ove organizacije nalazi se u Beču.

Na čelu organizacione strukture ICPDR nalazi se skupština, koja je zadužena za primenu DRPC i donosi odluke i kordiniše regionalnu sardnju u oblasti zaštite Dunava. Takođe, ona određuje budžet, usvaja godišnje izveštaje i odobrava akcione programe. Izvršno telo je Stalni Sekretarijat koji pomaže Skupštini i ekspertskim grupama, zatim koordiniše programe i pomaže u njihovoj realizaciji. Stalni Sekretarijat osniva razna tela, a to su: ad hoc telo koje se formira u slučaju nekih nepredvidljivih događaja, tela koja se bave pitanjima ekologije, emisija, monitoringa, zaštita od poplava itd.

Basen Dunava je posle Volginog basena, drugi po veličini u Evropi sa površinom od 800000 m² i oko 82 miliona stanovnika koji žive u toj oblasti. Slivno područje se pruža na 18 zemalja koje su i članice ICPDR.

Usaglašavanje i koordinacija akcija je neophodna da bi se utvrdio efikasna zaštita voda Dunavskog basena i Crnomorskog sliva. Prvi akcioni program se kreće upravo u tom pravcu. Generalni ciljevi ovog programa za 2001-2005. godine su:

- poboljšanje ekološkog i hemijskog sastava vode,

- prevencija akcidentnih događaja koji bi mogli da dovedu do zagađenja,

- svođenje na što je moguće manju meru rizika od poplava.

Osim ovih glavnih programskih ciljeva, dalji ciljevi ovog programa su:

- brži ekonomski razvoj regiona,

- povećanja stadarda stanovnika ovog regiona,

- da doprinese pristupu svojih članica Evropskoj Uniji,

- restauracija regionalnog biodiverziteta,

- jačanje kooperacije među članicama.

Integralno upravljanje gradskim vodama zaokuplja značajnu pažnju ICPDR. Ona se bavi problemima neadekvatnog uprvljanja gradskim otpadnim vodama u regionu. Samo neki od problema koji se javljaju u srednjem i donjem toku Dunava su:

- neadekvatno sakupljanje otpadnih voda ( samo 46 % domaćinstava u ovom delu Dunava je priključeno na centralni kanalizacioni sistem),

- 31 % gradskih otpadnih voda se ispušta u Dunav i njegove pritoke bez ikakvog predhodnog tretmana,

- nedovoljan kapacitet postojeće infrastrukture za tretman otpadnih voda,

- nedovoljna kontrola septičkih jama itd.

Za rešavanje ovih i sličnih problema do sada je ostvareno nekoliko projekata, dok su neki u fazi realizacije:

- “Uzroci i posledice eutrofikacije Crnog Mora“

- “Finansiranje mera za smanjenje zagađenja, trenutna situacija I predlog mera“,

- “Socio-ekonomski efekti zagađenja u slivu Dunava“,

- “Strateški akcioni plan za sliv Dunava 1995-2005“,

- “Model kvaliteta vode Dunava I njegova uloga u smanjenju zagađenja“ i drugi.

Neki od linkova koji su dati na ovom sajtu su:

- http://www.eionet.eu.int/ - European Environment Information and Observation Network,

- http://bafg.server.de/ - ELISE (ELbe InformationsSystEm),

- http://www.globwinet.org/ - GLOBWINET - Global Water Information Network,

- http://www.stabilitypact.org/ - Stability Pact for South Eastern Europe ,

- http://www.unep.ch/balkans/ - UNEP Balkans.